УВОД

Године 1963, већ веома болестан, игуман Никон је са великим интересовањем читао куцани текст „Старца Силуана“. Много тога у животном и духовном путу светогорског подвижника нашао је сличним и сродним његовом. Иако су нека места животописа и казивања старца изазивали код њега сумњу у тачност њиховог преношења од стране аутора. У целости реакција о. Никона на други део књиге (списи самог старца Силуана) била је позитивна.

Велики руски писац Фјодор Михајлович Достојевски био је не само један од највиших изразитеља духовних вредности руске цивилизације, већ и прави пророк.

 Достојевског су сматрали пророком, на пример, српски богослов Преподобни Јустин (Поповић) и амерички православни подвижник и духовни писац јеромонах Серафим (Роуз). Тако је јеромонах Серафим у свом предавању „Будућност Русије и крај света“ рекао: „У 19. веку у Русији су били познати многи пророци, међу њима чак и мирјани, попут Достојевског. Пророци 19. века, по речима оца Серафима, били су и свети Теофан Затворник, Игњатије (Брјанчанинов), Свети праведни Јован Кронштатски.

Православни хришћани Светог Јефрема Сирина прослављају 10. фебруара, и знају га као изузетног подвижника и једног од најауторитативнијих тумача Светог Писма у Цркви.

Иза себе је оставио многа духовна дела, али није писао толико ни о чему колико о духовној скрушености и покајању. Непрестано сећајући се смрти и страшног судњег дана, и сам је целог живота проливао горке сузе покајања. Његови савременици су га веома поштовали, називајући га сиријским пророком, гомиле људи су се окупљале да слушају његову реч.

Борба са помислима, које доносе скорб (жалост), ма колико те помисли биле сложене, замршене и умне, треба да буде веома проста, као што је проста и цела вера хришћанска, по својој простоти доступна сваком човеку, а која по својој сили задовољава сваког човека.