Од хришћанских циониста до технолошких милијардера, најмоћније светске елите улажу у... апокалипсу

У недавношњем интервјуу, потпредседник САД Џеј-Ди Венс деловао је изненађујуће равнодушно према могућности да би његови поступци могли довести до апокалипсе.

„Трудим се да се усредсредим на то да чиним Божје дело колико год могу. А ако то доведе до краја света, нека буде тако”, рекао је он једном подкастеру, без икакве ироније.

Венс свој политички успон у великој мери дугује технолошком милијардеру и оснивачу компаније „Палантир” (Palantir), Питеру Тилу.

Тил се изјашњава као „православни хришћанин” (енг. *orthodox Christian*) – при чему реч „orthodox” пише малим словом – и познат је по својој опсесији потрагом за Антихристом, који ће, по његовом мишљењу, најавити долазак апокалипсе.

Њих двојица су се упознали 2011. године, када је Венс, тада студент, присуствовао предавању које је одржао Тил.

Касније је тај сусрет описао као „најважнији тренутак током мог боравка на Правном факултету Универзитета Јејл”, наводећи да га је управо то убедило да започне каријеру у технолошком сектору.

Године 2015. Венс је радио за „Митрил капитал” (Mithril Capital), Тилову фирму за ризични капитал.

Касније је, уз Тилову финансијску подршку, суосновао фирму за ризични капитал „Нарија капитал” (Narya Capital). Све три компаније („Палантир”, „Митрил” и „Нарија”) своја имена дугују свету из дела *Господар прстенова*.

Када је ушао у политику, Тил је финансирао његову кампању за Сенат 2022. године са 15 милиона долара и, према извештајима, помогао да се обезбеди подршка Доналда Трампа.

Тил је стекао богатство суоснивањем компаније „Пејпал” (PayPal) заједно са милијардером и власником платформе „Икс” (X), Илоном Маском.

На предавањима затвореним за јавност, Тил је тврдио да ће Антихрист бити „лудит који жели да заустави сав научни напредак”.

Као главни пример за то навео је двадесеттрогодишњу активисткињу за климу и права Палестинаца, Грету Тунберг.

Акцелерација

У својој књизи *Nerd Reich*, Гил Дуран истражује утицај који је на Тила имала књига *Суверени појединац: Како преживети и напредовати током колапса државе благостања* (The Sovereign Individual: How to Survive and Thrive During the Collapse of the Welfare State).

У тој књизи се износи теза да је демократија постала застарела у доба технологије и да би ту транзицију требало да „прихвати, убрза и искористи информисана класа елитних инвеститора”. Ова идеја је повезана са оним што се назива „акцелерационизам”. У неким својим варијантама, то је идеологија заснована на уверењу да насиље може деловати као катализатор који убрзава неизбежни друштвени колапс и уводи нови светски поредак.

У свом најекстремнијем облику, овај концепт кулминира у апокалиптичној еугеници: наводној утопији за оне који се сматрају довољно јаким или „достојним” да преживе, и дистопији за све остале.

Тил је описао технологију као „невероватну алтернативу политици” и изјавио: „Више не верујем да су слобода и демократија компатибилне.”

Милијардери су већ почели да се припремају за такву будућност, улажући у подземне бункере, као и у крајње десничарске политичке странке које теже стварању утврђених етно-држава.

Маск је сарађивао са крајње десничарским политичким покретима у 18 земаља, промовишући наративе о „замени” становништва и култура на политичким скуповима, од Немачке до Уједињеног Краљевства.

Истовремено, искористио је куповину платформе X – некадашњег Твитера – како би појачао гласове деснице.

Технологија компаније „Палантир” (Palantir) већ се користи у САД за надзор миграната ради њихове депортације. Такође је коришћена за омогућавање система масовног надзора и за циљање Палестинаца у име Израела.

У исто време, технологија ове компаније интегрисана је у кључне јавне службе, укључујући британску Националну здравствену службу (NHS).

Британска крајње десничарска странка „Реформ” (Reform) – која је недавно примила рекордну донацију од 72 милиона фунти од само два милијардера из света криптовалута – има за циљ оснивање агенције по узору на америчку службу ICE, задужене за надзор и депортацију нерегуларних миграната.

Бивши шеф политичког одељења странке „Реформ”, Џејмс Ор – који је недавно био приморан да поднесе оставку након тајне новинарске истраге у којој је наводно снимљен како покушава да заобиђе изборне законе – повезан је са мрежама блиским Тилу, а организовао је и Тилова предавања о Антихристу на Универзитету у Кембриџу.

Mask такође финансира научнофантастичне визије будућег насељавања људи на Марсу, као и трансхуманистичке идеје о потенцијалној доминацији вештачке интелигенције.

Други улажу у изградњу вештачких острва – или „градова слободе” – аутономних уточишта ослобођених пореза и владиних прописа, којима управљају системи вештачке интелигенције, а која се финансирају путем криптовалута.

Логика која стоји иза ових планова јесте да ће глобална нестабилност, погоршана дуготрајним ратовима и климатским променама, довести до масовних миграција, као и до повећаног сиромаштва и оскудице.

Сам Тил се преселио у Аргентину, земљу којом управља Хавијер Милеи – либертаријанац и председник који чврсто подржава Израел, а који је обећао да ће „уништити” државу изнутра.

Према извештају који је доспео у јавност, Тил је позивао неке од најбогатијих и најмоћнијих људи света на тајне састанке такозване групе „Дијалог” (Dialog), одржаване у изолованим одмаралиштима.

Панели на овим скуповима обухватају теме у распону од оснивања култова до припрема за Трећи светски рат. И док ове моћне личности траже начине да побегну у технолошку утопију – у тренутку када се стварни свет суочава са климатском кризом и глобалним сукобима – оне настављају да остварују профит од индустрије фосилних горива и наоружања: два сектора која, према наводима из чланка, активно доприносе стварању тих криза.

Јудео-хришћански етно-национализам

Иако Венс (Ванце) повезује наизглед неспојиве гласачке блокове – хришћанску „алтернативну десницу” (алт-ригхт) и либертаријанце из Силицијумске долине – у свом интервјуу се дотакао заједничке визије предстојеће Апокалипсе, у којој ће једни бити спасени, а други осуђени.

Студија Џејмса Пијаце (Јамес Пиазза) показала је да су хришћански националисти склони апокалиптичним схватањима склонији томе да гаје негативне ставове према групама којима не припадају, одбацују норме цивилизованог јавног дијалога и демократије, те сматрају политичко насиље над противницима нормалном појавом.

Иако су апокалиптичне идеје дуго биле присутне као потмула струја у америчком друштву међу евангелицима, хришћанским националистима и хришћанским ционистима, Пијаца је приметио да су ти гласови последњих година стекли већи утицај и сада „представљају доминантну политичку снагу”, укључујући личности као што су амбасадор САД у Израелу Мајк Хакаби (Mike Huckabee) и министар одбране Пит Хегсет (Pete Hegseth). Хришћански ционисти, попут Хакабија и Хегсета, подржавају повратак Јевреја у Свету земљу – регион који обухвата Израел и територије на окупираној Западној обали, као и делове Египта, Сирије, Либана и Јордана – како би се испунила библијска пророчанства и омогућио Други долазак Исуса Христа.

Истовремено, Израел представља управо ону врсту високотехнолошке теократије коју хришћански националисти желе да пресликају у САД.

Хакаби је описао Израел као „земљу коју је Бог дао... народу који је Он изабрао” и изјавио да би му било „сасвим у реду” да се та земља прошири на готово цео Блиски исток.

На својој првој верској служби у Пентагону након избијања рата са Ираном, Хегсет се молио за „силовито насиље” над америчким непријатељима, док су амерички војни команданти, према извештајима, говорили војницима да је рат против Ирана „део Божјег божанског плана”, позивајући се на библијска пророчанства о „крају времена”. За хришћанске националисте, идеја Апокалипсе је „унапред одређена”, објаснио је Пијаца, а самим тим и неизбежна; последично, тај догађај треба убрзати, а не спречити.

Вештачка интелигенција: Бог или Армагедон?

У својој књизи *Empire of AI* (Царство вештачке интелигенције), технолошка новинарка Карен Хао тврди да се у Силицијумској долини развио култ „квазирелигијског” карактера око митског развоја опште вештачке интелигенције (AGI).

Маск је 2014. године рекао студентима МИТ-а да вештачка интелигенција представља „призивање демона” и да је она „наша највећа егзистенцијална претња”.

Извршни директор компаније OpenAI, Сем Алтман, описао је вештачку интелигенцију као „духа из лампе који може да испуни сваку жељу”, уз напомену да ће она „вероватно довести до краја света, али да ће се у међувремену створити велике компаније”.

Тил је својевремено оклевао када су га питали да ли сматра да човечанство треба да опстане.

Прошлог викенда, Алтман, Маск и Дарио Амодеи (извршни директор компаније Anthropic) сложили су се да успоре развој у овој индустрији, након што су узбуњивачи изразили забринутост да би вештачка интелигенција могла да уништи човечанство у наредној деценији.

OpenAI је затражио од Конгреса изузеће од антимонополских закона који регулишу тржишну конкуренцију и искључио могућност иницијалне јавне понуде акција (IPO) ове године, наводећи као разлог забринутост за безбедност. „Ово је веома погодан тренутак за пласирање поруке о ’успоравању’”, рекао је за MEE Ли Винсел, професор на универзитету Вирџинија Тек, с обзиром на нестабилну финансијску ситуацију укључених компанија.

Компаније које се баве вештачком интелигенцијом тренутно послују са губитком, изузев компаније Nvidia, која продаје инфраструктуру и финансира фирме које губе новац, одржавајући их у животу путем кружних пословних аранжмана који надувавају „балон” вештачке интелигенције.

Технологија се показала мање револуционарном него што се очекивало, а компаније поново запошљавају раднике након што нису успеле да остваре повећање продуктивности обећано увођењем вештачке интелигенције.

Винсел је сковао термин „criti-hype” (критички хајп) како би описао начин на који критичари ове технологије могу да преувеличају њене могућности, чиме потврђују тврдње индустрије и подижу цене акција.

Реторика која предвиђа апокалипсу ефикасан је маркетиншки алат јер се ослања на наше „дубоке културолошке обрасце” проистекле из научне фантастике и верских мотива везаних за крај света, рекао је Винсел за MEE. Сада, уместо да о томе говоре само критичари, саме компаније истичу апокалиптични потенцијал вештачке интелигенције, при чему ова технологија за неке постаје „својеврсни месија”.

„Силицијумска долина је прихватила техно-религију која спаја научну фантастику, вековне трансхуманистичке амбиције... и америчке апокалиптичне верзије хришћанства”, рекао је за MEE Роберт Џераси, професор на пољу религије, науке и технологије. Иако суперинтелигенција можда није технички немогућа, Џераси је рекао да је њихова визија „дубоко религиозна” и да „није заснована на строгој логици или економској анализи”, већ се ослања на „криве експоненцијалног раста” и профит, занемарујући чињеницу да „сви системи имају своја ограничења”.

„[AGI] нема прецизну дефиницију нити скуп критеријума, тако да људи могу замишљати чудовишта или анђеле који вребају у празнини”, рекао је за MEE Ерик Салвађо, сарадник организације *Tech Policy Press*. У раду из 2025. године, Салвађо је – заједно са стручњацима из индустрије, јавних политика и академске заједнице – изнео став да, иако се улагања у вештачку интелигенцију у великој мери ослањају на обећања о машинској суперинтелигенцији, способност тренутних система да остваре те циљеве остаје упитна.

Мона Слоун, доценткиња на катедри за науку о подацима и студије медија Универзитета у Вирџинији, поновила је да, иако нерегулисана вештачка интелигенција носи ризике, „идеја о ’егзистенцијалном ризику од вештачке интелигенције’ представља циљ који се намерно помера”.

„Када постоји толики степен неизвесности, прибегавамо наративним структурама које су нам познате – у случају машина и аутоматизације, то је дихотомија утопије и дистопије, односно ’бумера и думера’ (оптимиста и песимиста)”, рекла је она за MEE.

„Многи моћни актери у свету вештачке интелигенције верују да технологија делује детерминистички”, додала је Слоун, откривајући „њихов суморан и узак поглед на људе као бића без икакве сопствене воље и моћи деловања”, чиме себе згодно ослобађају одговорности. „Одржавање те претње усмерене ка будућности задржава креаторе система вештачке интелигенције на позицији моћи, чак и када ти системи постају уобичајени и губе своју магичну ауру – као што се тренутно дешава са вештачком интелигенцијом.”

Рат против живота на Земљи

Прошле недеље, водећа америчка агенција за кредитни рејтинг упозорила је да би губитак поверења тржишта у способност овог сектора да оствари принос на улагања могао да изазове велики слом – што би вероватно довело до рецесије у САД и утицало на глобалну економију.

Иако су тврдње да ће вештачка интелигенција „узети све наше послове” можда преувеличане, слом изазван надуваним тржишним вредностима заиста би могао довести до масовне незапослености.

Ту су и претње по животну средину које представљају енергетски захтевни центри података у условима погоршања климатских промена, као и друштвене последице – од когнитивног опадања до проблема са менталним здрављем – уз забринутост у вези са аутономним оружјем и сајбер-безбедношћу.

„Реалност је да амерички технолошки гиганти у овом тренутку наносе стварну штету људима и планети”, рекао је за MEE Доналд Кембел, директор за заступање интереса у организацији за дигитална права „Foxglove”. „Оно што је јасно када је реч о технолошким милијардерима јесте њихова шокантна равнодушност према људској патњи коју узрокују њихове компаније и платформе, као и њихова одлучност да осигурају да им се никакви закони или прописи не испрече на путу.”

www.bankingnews.gr