Ако се не варам, први случај да је по тужби државног повереника за заштиту равноправности донета првостепена пресуда против физичког лица (Б. Р) десио се у мају ове године, када је суд утврдио (неправоснажно, у току је поступак по жалби) да је тужени извршио акт дискриминације жена и „ЛГБТ“. Он је то учинио текстом „Насиље у породици и насиље над породицом“ па му је суд, између осталог, доживотно забранио да јавно износи ставове којима се „омаловажавају жене и припадници/це ЛГБТ популације и подражавају предрасуде према овим друштвеним групама“. Текст се може прочитати на интернету па нека свако стекне свој утисак, а овде желим да укажем на неколико важних и суштинских грешака у вези са овим „кажњавањем“ слободе мисли.

Иако се некоме то може чинити као унутарња ствар цркве, недавна одлука Цариградске патријаршије и екуменског патријарха Вартоломеја да призна аутокефалност Украјинске православне цркве – Kијевске патријаршије и мање Украјинске аутохтоне православне цркве је догађај по важности раван Црквеном расколу из 1054. и објави 95 теза Мартина Лутхера 1517. након чега су се протестантске цркве почеле одвајати од Ватикана.

„Комитет за заштиту Олега Анатољевича Платонова“, обратио се јавности саопштењем, које доносимо на увид и препоручујемо пажњи читалаца „Борбе за веру“:

„У Пресненском суду, у улици Зоологическа бр. 20, 6. новембра 2018. године почеће суђење директору Института руске цивилизације, председнику председништва Међународног савеза друштвених организација Свесловенски савез (МСОО Всесловянский союз), доктору економских наука, научнику и писцу Олегу Платонову.

„Вили Брант се суочио са прошлошћу и 1970. године је клекнуо у варшавском гету у име Немачке. Немачка се суочила са својом прошлошћу и наставила са нормалним животом након денацификације и мирења са народима и државама. Она је данас предводник Европе и четврта економска сила на свету. Тако и Хрватска треба да се суочи са својом усташком прошлошћу и настави даље.“