Ако би нас данас видели наши преци, тешко да би нас препознали као своје. Ово се нарочито односи на наше уцрковљене претке. Дух римокатолицизма је у тој мери продро у нашу Цркву, да ће формална унија бити само круна отпадије која је увелико присутна.

Погледајмо следећи навод:

На мејл нам се јавила једна наша читатељка, у коме је изразила неке своје недоумице: ево шта каже:

„Написали сте да је монахиња Макрина Мајсторовић прелашћена и да је своја схватања и приписала старцу Гаврилу Бошњанском. Она је написала две књиге. Шта је уопште тачно у тим књигама и ко је онда био старац Гаврило ако је измишљала приче у књигама?“.

Ми не смемо да дозволимо да се такав ужасан спој речи, као што је „вођење љубави са Богом“, које је изрекао новотарац Арсеније Јовановић - у видеу на који смо јуче скренули пажњу нашим читаоцима (овде:) - уопште појави у умовима људи, јер то је пут у пропаст душевну и телесну. Суочени са том новом, застрашујућом опасношћу, у наставку дајемо адекватну темељну анализу.

Монах Арсеније се својевремено покајао због рокенрола, али га је само разумом одбацио, а не и срцем. Зато су се блуд и екстаза ове прелести преселили из музике у духовни живот, па је за њега прелесна фамилијарност са Богом ушла у фазу да он пише и проповеда о „вођењу љубави са Богом“, што је заиста застрашујуће. То је пут сексуалне прелести у лажној, пре свега римокатоличкој, мистици.